Pravo je vreme za termoizolaciju, ali ne znate kako?!

Pravo je vreme za termoizolaciju, ali ne znate kako?!

Pravo je vreme za termoizolaciju, ali ne znate kako – Mi ćemo Vam pomoći  da rešite sve nedoumice oko termoizolacije vašeg doma.

Kako bi Vaš dom ispunio sve standard energetski efikasnosti, potrebno je da svi objekti budu termo izolovani. Termoizolacije zimi sprečava gubljenje toplotne energije, a leti sprečava pregrevanje vašeg doma. Samim tim vam smanjuje utrošak koje potrebno da zagrejete ili rashladite dom.

Koji matererijal izabrati ?

Sada kada znate šta se dobija termo izolacijom, postavlja se pitanje koju vrstu materijala za termoizolaciju izabrati. Na našem tržištu postoje dosta vrsta termoizolacije.  Sama energetska efikasnost Vašeg doma zavisi od izbora materijala, debiljine materijala kao i da material koji ste izabrali bude pravilno ugrađen.

Termoizolaciju u zavisnosti od kog materijala je izrađen deli se na:

1. -Mineralne (kamena, staklena vuna)
2. -Oraganski (polimeri I prirodni materijali)

Staklena i kamena vuna !

Ovi materijali su najpogodniji jer su trajni i nepromenjivi.  Tokom hladnih dana, zbog niskog koeficijenta toplotne provodljivosti, a tokom velikih vrućina, u potpunosti su toplotno stabilne. Jer im je tačka topljenja tek na 1000 stepeni Celzijusa (700 stepeni kod staklene vune). Temperatura površina tokom leti može dostići i 80 stepeni Celzijusa, pri čemu se neadekvatan izolacioni materijal topi.

Takođe zbog svoje vlaknaste strukture pružaju i odličnu zvučnu izolaciju, još jedan plus kod ovih materijala je da je ovo negoriv material tako da će vuna sprečiti širenje požara i eliminisati pojavu štetnih gasova.  Još jeden argument u korist vune je to što je vuna prirodni izolacioni material, koji je većinom napravljen od recikliranih materijala.

Stripor !

Stripor je sintetički material, napravljen od poliestera, koji se javlja u dva oblika ekspandirani i ekstrudirani polistiren. Stripor je material dobijen od naftnih derivata, a razlike između ove dve vrste je u samom tehničkom postupku proizvodnje. Stripor se odlikuje dobrim izolacionim karakteristikama, veoma malom apsorcijom vode i malom propustljivošću vodene pare.

Važno je znati da njegova termička provodnost zavisi od procenta apsorbovane vlage. Ako je stripor više vlage apsorbovao njegove izolacione karakteristike naglo opadaju. Što se tiče njegove biološke otpornosti, on je otporan na gljivice, baketrije, a pošto nema hranive vrednosti ne privlači glodare kao ni termite. Stripor nije podložan truljenju i nije štetan po zdravlje ljudi. Duže izlaganje stripora dovešće do njegovog omekšavanja.

Spoljna izolacija.

Ukoliko u svojoj kući primećujete neke od sledećih problema:

1. hladnoću u prostoriji i ako je zagrevate;
2. brzo hlađenje kuće nakon prestanka grejanja;
3. pojavu buđi, vlage, kondenzacije i gljivica,

Onda je vreme da započnete ugradnju termofasade na objekat!

Stručnjaci za to savetuju kontaktnu fasadu (demit). One su najčešći tip toplotne zaštite, pri čemu se izolacija pričvršćuje direktno na zid objekta sa spoljašnje strane. Osim što osiguravaju zaštitu od vremenskih uticaja, one mogu doprineti i trajnosti samog zida. Najčešće se preporučuje kamena vuna, zbog svih prednosti koje pruža.

Osim nje, kontaktnu fasadu čine :

• TIPLOVI – koji mehanički pričvršćuju ploču kamene vune za zid, zbog  dodatne sigurnosti cele fasade;
• LEPKOVI  –  koji služe za lepljenje fasadnih ploča za podlogu;
• LAJSNE – koje su neophodne zato što dodatno obezbeđuju uglove objekata, otvore i mesta gde se očekuje podlivanje vode;
• MREŽICA –  koja se koristi kao sloj za armiranje;
• POLOGA – koja služi kao osnovni premaz i osigurava ujednačenost boje i na kraju, završni sloj, koji služi kao dekorativna završnica fasadnog sistema.

Pre početka radova, fasadne površine se moraju otprašiti, kako bi se osiguralo dobro prijanjanje materijala. Cena se kreće između 15 i 20 evra po kvadratu, u zavisnosti od debljine ploče.

Unutrašnja izolacija : 

U slučajevima starih stambenih zgrada, jedini način da se stan termički izoluje spolja, jeste adaptacija cele zgrade. Međutim, u uslovima kolektivnog stanovanja, gde je potrebno prikupiti pristanak svih stanara, kao i značajna sredstva, to nije uvek izvodljivo. Izolacija unutrašnjih zidova podjednako uspešno sprečava gubitak toplote, kao i izolacija spoljašnjih zidova.

Prednost unutrašnje izolacije je manja cena po kvadratu od spoljašnje. Tako, ukoliko se za spoljašnju izolaciju kao materijal uzme staklena vuna, cena izolacije debljine 10 cm biće oko 15 evra po kvadratu. Unutrašnja izolacija istim materijalom debljine oko 5 cm, koštaće duplo manje. Cene su još niže ukoliko se radi stiroporom: oko 10 evra za spoljašnju, i duplo manje za unutrašnju po jednom kvadratnom metru. Loša strana unutrašnje izolacije jeste stvaranje takozvanog toplotnog mosta.

To su spojevi između zida koji se izoluje i ostalih, neizolovanih delova objekta.  Na ovim delovima dolazi do stvaranja kondenzacije i buđi, koji se uglavnom javljaju u uglovima prostorija.